Nekad smo u časopisima rješavali kvizove tipa: Što biste ponijeli na pusti otok?
Pitanje je bilo vezano uz stvari, ne uz osobe, ali bilo nam je zgodno za razmišljanje.
Kad nas je jučer u rano jutro (srećom budne) dobro potreslo, nije bilo vremena za razmišljanje, odluke su se donosile u djeliću sekunde i tad čovjek reagira instinktivno i najiskrenije.

U toj sekundi spašavaš ono što ti je najvažnije.

Ja sam u kuhinji kuhala čaj, uhvatila se za elemente, Dan je s kata viknuo: "Uzmi jaknu i bježi van!", ja sam uzela vodilicu i stavljala mačku Štefu oko vrata, Dan silazi niz stepenice i nosi mačji transporter.
Izjurili van, poslije se vratili i stavili u ruksak vodu, nešto hrane za nas i Štefa, dokumente, prvu pomoć da sve bude spremno ako zatreba. Vrlo brzo se ponovio još jedan slične jačine, a poslije nekoliko lakših potresa koje smo osjetili.

Imali smo sreće, iako smo od Markuševca udaljeni samo 3-4 km, da je kuća ukopana u zemlju i dijelom od kamena, pa nema vidljivih oštećenja.

Naši prijatelji u centru Zagreba nisu tako dobro prošli, u svim stanovima su popucali zidovi, na nekim kućama srušeni i dimnjaci. Ali svi su živi i neozlijeđeni, srećom! <3

Zidove i zgrade ćemo popraviti, jedina stvarna vrijednost su oni koje volimo! <3

P.S. Dok sam ovo pisala, nakon prve 3 rečenice zatreslo je opet!
Ne tako strašno kao jučer, ali dosta...
Nadam se da neće biti dodatnih oštećenja u našem lijepom gradu i okolici.
Znam da ste svi prestrašeni, situacija nije ni malo ugodna, ali držite se i sačuvajte mir da se brže možete snaći u slučaju potrebe. <3

Neka vas sve Anđeli čuvaju!

Željka Tokić
Angels centar Zagreb